MILI, DŽEK I RAZIGRANI MAČAK

Projekat "Mili, Džek i razigrani mačak" čini teatarska forma, koprodukcija dramske sekcije i NVO AŠC. Tema predstave je kreativna poruka ka potrebi aktivnijeg i agilnijeg pristupa svih gradana u preporodu grada, kao i podizanje samopouzdanja građana Subotice, tako što će svojim ličnim angažovanjem doprineti razvoju svog grada. Projekat će nadzirati glumac Dečijeg pozorišta Branislav Trifković. Celokupna postava tima (režija, scenario, scenografija i glumci) činiće đaci srednjih škola iz Subotice. Ideologija pozorišne predstave se ogleda u korišćenju odbacenog kućnog inventara za stvaranje novih predmeta. 

Mili, Džek i razigrani mačak

Mili...

Mili je umela od ničega da napravi nešto.

Pronalazila je stvari koje su drugi ljudi odbacivali...

Zaboravljene stvari, zarđale stvari.

Sekla ih je, savijala, rastavljala i sastavljala na čudne načine.

Ali ljudi iz njenog grada želeli su samo uobičajene, praktične , već viđene stvari.

Jurili su tamo-amo, ne želeći nikakvu promenu.

I tako, umesto da radi ono što najviše voli,

Mili je provodila dane praveći cipele, i proste obične radne čizme.

Noćima je Mili sanjala da je dovoljno hrabra da svima pokaže šta zaista ume.

Ali, dan za danom ništa se nije menjalo.

Onda, jednog jutra, u grad su se izdaleka dovukla dva putujuća svirača.

Džek.

I razigrani mačak!

Džek je čuo pevušenje i zvuk nečijih stopala kako nevešto igraju grubi, stari ples po

prašnjavom podu.

Naslutili su da se tamo događa nešto čudno, pa su otišli da pogledaju.

Džek: “Ja sam Džek.”

Mačak: “A ja sam mačak.”

Mili: “O! Ja sam…Ja sam Mili”

“Izgleda da vama dvojici trebaju nove cipele.”

(Mačak joj je pokazao njihov prazan novčanik.)

Mačak: “Možda bi htela da ih menjaš za časove plesa?”

(Mili se nasmeši i rukuju se)

Džek i mačak su učili Mili svim plesovima koje su znali.

Stepovali su.

Plesali džez.

I balet.

Izvodili su dupli korak, i trostruki korak

Ponekad su se samo klatili, glupirali i lepršali.

Ili su zamišljali da imaju grane, kao drveće.

Mili: “Kada plešem, osećam se tako hrabra i slobodna.”

Mili je volela svoje nove prijatelje i sve čudne stvari u vezi sa njima.

Želela je da ih iznenadi nečim posebnim, ne samo prostim, običnim cipelama.

I tako, napravila je instrumente koji su proizvodili zvuke kakve niko do tada nije čuo.

Dok je Mili pravila stvari za Džeka i mačka ...

Smišljala je i za sebe ponešto...

Meku, lepršavu haljinu za ples,

Fantastičnu fontanu

I preslatko ukrašenu klupu za sedenje ispred ulaznih vrata.

Iako su Džek i mačak želeli da upoznaju još mnogo dalekih sela i gradova, zadržali su se malo

duže da pomognu Mili da nešto promeni.

Dok je Mili posao privodila kraju, njena radnja je izgledala tako izuzetno da su ljudi izdaleka

dolazili da je vide.

Čak su i njeni sugrađani prilazili da bace pogled.

I, posle toga ništa nije bilo kao ranije.

Džek i mačak su otišli sa svim izuzetnim stvarima koje im je Mili napravila.

Džek i razigrani mačak su se proslavili kao najbolji lutajući svirači u čitavoj zemlji,

I gde god da su pošli, ljudi su zastajali da pogledaju njihovu predstavu...

Mili više nikada nije pravila nijednu običnu, svima poznatu stvar…

Osim fine šolje čaja kad god bi Džek i mačak doplesali do njenog grada.